…Vojske mnogi pogrđuju i tko se naodio u vojsci i živ bio u vrime od vojske, ja ne znam tko ju može pofaliti. I što se zgodilo u vrime naše, tko se spomene, ne može suza održati. Zašto se sve veselje digne kada se promisli kolika su dobra odnesena i ognjem popaljena, koliki bogati ostali ubogi, toliki srićni ostali nesrićni. Poštene kuće i obitili od vojske udunute; kojim biaše ovi sviet od zlata u gvozdje se okrenu. Kolikim imena zlatna i slavna u pogrdi poginuše, kolike bolesti i pomori vojske slidiše, koliki su gradovi opaljeni i opustili, koliki zakoni boži pod noge udareni. Koliki umrše ne imajući rasgovora ni božanstvenoga ni ljudskoga, koliko crkvi i oltara bi razoreni i opaljeni, koliki redovnici biše umoreni i pogiboše? Koliki starci u sužanstvo odvedeni, koliki izgiboše mladići, kolike odcvrnjene divice, koliki plač od udovica?
I svi narodi koju su nevolju vidili neka promisle po koliko se načina uvriđuje Bog svemogući. Nestaje svetinje, a umnožaju se opačine. Tko može faliti vojsku, ali vojnike? Ali valja promisliti voj pravedni i vojnike Isukrstove, vojnike od vire katoličanske, a osobito danas Jurja svetoga koji je bio vojnik od poštenja Božjega i vire svete.
Slava svetoga Jurja izreći se ne može, koja je golema po svemu svietu, a osobito u kraljestvu bosanskomu, u kraljestvu zlatnomu, koje te davno obralo za svoga zaštititelja i pomoćnika kod Boga svemogućega, ne samo katolici, ali jošte nevirnici, odmetnici od crkve svete. I Turci svet ovi dan, na poštenje svetoga Jurja određeni, ne samo da ovi dan svete i zovu ga Jurjev dan i ne posluju, ali još provode niko golemo veselje, kako na poštenje njegovo. Obuku se liepo, čine igre, vode kola i tance. I razlog je da je od sviju naroda poštovan Juraj sveti, zašto je imao u sebi priliku naslidovanje i svetinju od mnogih sveti, koji su imali milosti i darove osobite.
Iz propovijedi fra Stjepana Margitića, na Jurjevdan 1708. godine
.
