Ko sam ja da dignem lice tako visoko ?
Da pogledam Njegove oči ?
Kad On predade na muku život svoj zbog mene.
Mene, koji nisam dostojan ni kamen da budem u podnožju tog križa.
Ne, ja neću gledati visoko.
Ne, ja neću pjevati na sav glas.
Ne, ja se neću veseliti muci Njegovoj.
Ja ću ponizno pognute glave klečati na koljenima,
A drugi neka na nebu vide ogledalo sramote svoje.
Ja ću u srcu svome zamoliti za oproštaj Onoga koji je već oprostio.
Mene će On čuti, a ne ove koji viču.
Sretan bit ću zbog te milosti svete.
Klečat ću i gledati u tlo, ali ipak...
Njegove oči pronaći će mene.
( Vladimir Fučec )
Da pogledam Njegove oči ?
Kad On predade na muku život svoj zbog mene.
Mene, koji nisam dostojan ni kamen da budem u podnožju tog križa.
Ne, ja neću gledati visoko.
Ne, ja neću pjevati na sav glas.
Ne, ja se neću veseliti muci Njegovoj.
Ja ću ponizno pognute glave klečati na koljenima,
A drugi neka na nebu vide ogledalo sramote svoje.
Ja ću u srcu svome zamoliti za oproštaj Onoga koji je već oprostio.
Mene će On čuti, a ne ove koji viču.
Sretan bit ću zbog te milosti svete.
Klečat ću i gledati u tlo, ali ipak...
Njegove oči pronaći će mene.
( Vladimir Fučec )
V
Nema komentara:
Objavi komentar